Novi Sad Walking Dead Edition

Novi Sad se pretvorio u grad jebenih zombija.
Ja drugog objašnjenja za neke od vas nemam.
Ne znam kako je u drugim gradovima trenutno ali ovo nisam video ni u metropolama.
Ne, ne mislim na Beograd.
Mrtav ozbiljan sam.
Svaki dan očekujem da mi iskoče Rik i Deril, koji će mi saopštiti kako su na tajnom zadatku u Novom Sadu i da tu treba da spreče širenje zaraze i da su došli da posete Bet koja je zapravo živa, i sad živi u Novom Sadu pod programom zaštite svedoka i udata je za Bobija iz Supernatural-a koji je u istom programu tu.
Mislim da dužu rečenicu u svojim pričama još nisam imao.
Nije moglo kraće.
Da pitam novosadske DejVokere, imate li vi uopšte svest o svetu oko vas?
Kao ona šetnja u čoporima. Bilo da su u pitanju momci koji su krenuli u pičarenje(šta god to značilo. Ja sam bio ubeđen da je taj izraz umrEo sa Dizel pokretom), bilo da su koleginice koje su istripovale kako su Sex i Grad a zapravo su Masturbacija i Selo ili su majke sa kolicima i decom, poređane u liniji kao da se spremaju da uhvate nekoga u ofsajd zamku.
Mogle bi keve da treniraju našu A reprezentaciju u fudbalu.
Doduše ne samo u fudbalu.
To se lakta, uleće u kretanje, čepa, šutira.
Ne dao Bog, da vam treba nešto iz bilo kog tržnog centra u vreme sniženja.
Baticeeee…Cunami je dimot od pičkot.
Ne vadite se na gudru, posao i lekove.
Niti ima gudre na tržištu tako da vas uradi a o poslu i lekovima da ne govorimo.
Sve i da ima, nemate vi para za to.
Nekima koji su imali pristup čitanju ove priči u fazi njenog stvaranja, nije jasno šta su DejVokeri.
To su vam vampiri koji imaju moć da šetaju po dnevnom svetlu.
Gde ima zombija ima i vampira.
Kapirate korelaciju?
Uf…Mrzi me da objašnjavam, guglajte: “Korelacija”.
Kako ja sad da napišem ovo, a da nekog ne uvredim?
Ne možete puštati decu da divljaju po kafićima.
Niti da utrčavaju pod električna invalidska kolica.
Čuj ne možete, možete ali onda postoje izvesne konsekvence za to.
Nego da se vratim na temu ove priče.
Ja ne hodam, koji je bre vaš izgovor?
Ionako Novi Sad nema dovoljno rampi za invalidska kolica, ljudi gledajte gde hodate u suprotnom koristiću vas kao mobilne rampe.

Ja rekao, vi vidite šta ćete.
Ae, pa da se ne ljubimo.

Dobra dela i efekat istih

​Koliko puta vam se do sada desilo da uradite nešto, bilo veliko, bilo malo i da se pohvalite time a da vas dočeka pitanje koje je, ne samo pitanje nego i gnusna insinuacija:”Koja je tvoja korist od ovoga?”

Da li zaista sve radimo iz neke materijalne koristi? Nisam siguran da li je to normalna ljudska reakcija. Da li je to samo naše poimanje stvarnosti? Svet uglavnom funkcioniše tako, u to nemam nikakve sumnje ali da li to zaista treba tako ili je u pitanju korupcija naše svesti, zaista nisam još dokučio odgovor. Ne verujem u taj neki koncept Boga koji je ovde zastupljen. Ne verujem u sujetnost i osvetoljubivost uzvišenih bića. Ne kažem da nije tako, samo odbijam da u to poverujem. Isto tako ne verujem u to da Bog kao tvorac svega, nekoga ne voli ili voli manje. Ako je Bog ljubav, on voli i grešnike i nevernike. Strejt i gej i bi ljude. Voli životinje. Bog voli svako živo biće. U suprotnom ne bi bio to što jeste. Bog voli, a ljudi mrze.

Ljudi su pokvarili Boga i učenje njegovih izaslanika na Zemlji. Neću ponovo da ulazim u to, da li su oni bili stvarni ili ne. Niti da li treba da  verujete u ovo ili ono. To je vaše lično mišljenje i pravo. Ono što hoću da kažem je to, da je čovek vremenom sve to pokvario. Ako je Isus bio stvarna ličnost i ako je svesno otišao u smrt, kako bi iskupio čovečanstvo, mi prema njemu takvom i onome za šta se zalagao nismo pokazali ni minimum poštovanja. Upravo na tim sitnim stvarima sa početka ove priče, padamo svakodnevno. 

Kao kada nekome od koga očekujete podršku ili pohvalu za dobro delo, dobijete povratnu informaciju kako su i oni činili dobra dela u životu. Odakle taj poriv za takmičenjem? Zar je tako teško reći nešto pozitivno? Ne tapšanje po ramenu nakon kog ja prebrojavam noževe u rebrima, nego bilo šta samo ne da okrenete priču na to, kako ste vi požrtvovani.

Zaista se često zapitam koliko zapravo ima ljudi, koji zaista cene to što radim.