Počeli smo tako lako da izgovaramo reč Prijatelj, a čini mi se da je ni ne razumemo najbolje. Zloupotrebljavamo je. Njom laskamo, kalkulišemo, podilazimo, podmićujemo. Počeli smo da je bacamo nisko, da njom trljamo sujete, nadražujemo komplekse, razgazujemo tesna samopouzdanja. A ona, Reč, zbunjena, još uvek nesvesna da je od leka postala oružje, vrišti u sebi i priziva stara vremena.
Nisu vam prijatelji oni koji klimaju glavom dok im pričate, koji vam govore „ko zna zašto je to dobro“. Nisu vam prijatelji oni koji vas savetuju napamet naučene fraze da „budete to što jeste“ i da „slušate samo svoje srce“. Ne. Još manje su vam Prijatelji oni s kojima posrčete po koju kafu, ili zapletete jezikom uz po koje pivo. Najmanje su vam Prijatelji oni koji vam dojave koji tiket prolazi ili gde imaju sniženja po gradu ovog vikenda. Tek vam nisu Prijatelji oni sa kojima pućite usta po Instagramima…
View original post 331 more words
