Znam za mnogo gori virus od Korone

Ne zaista se ne zajebavam.

Znam za epidemiju mnogo goreg sranja od Korone ali se o njemu ne priča. Dosta je to čudno jer traje već jako dugo i nemerljivo je smrtonosniji od Korone.

Naravno da mislim na Ebolu i to onaj najgrđi tip od 90% smrtnosti ali jelte, koga zabole za to kad vam o tome ne pričaju oni pajaci na navijanje na domaćim TV kanalima. Kanali od ljudi.

No, fuck nije to tema. Znam za mnogo zajebaniji virus. Zajebaniji i od Korone i Ebole zajedno.

Zove se Politička Korektnost.

Politička Korektnost je bolest koja nemilosrdno ubija u dvadeset i prvom veku.

Politička Korektnost je toliko izrabljena da je postala oružje za masovno uništenje.

Politička Korektnost je najgora vrsta ekstremizma. Daleko više poštujem otvorene ekstremiste jer oni imaju svoja ubeđenja koja otvoreno promovišu. Zagovornici Političke Korektnosti su ljudske hijene…ne, pogrešno hijene su cool…Oni su onaj najbedniji talog, dno dna. Samoljubivi pravednici koji bi gurali sve neistomišljenike pod led ili na lomaču ali nemaju niti muda niti ikakvog integriteta da bi zastupali ono u šta veruju. Oni su ti koji su doveli celo jebeno čovečanstvo u stanje paranoje.

Šta ja sad smem da napišem ili kažem da se neko od ljudskih pizda ne uvredi?!! Jer svi odjednom imaju tanana osećanja.

To se najbolje vidi u Stand up nastupima. Humor Stand up komičara je oduvek bio tu da ruši stereotipe i tabue ali smo uspeli toliko da napredujemo kao vrsta da smo se vratili u okove tih istih stereotipa.

Nije ni čudo što je tako. Pogledajte samo na šta vam deca liče. Ako imate maloletno dete i ono ima Tik Tok, vi ste potpuni idioti.

Tik Tok je trenutno finansijski najisplativija platforma. Društvena mreža u kojoj se deca takmiče ko je veći predator ili žrtva. Ne, uopšte se ne zajebavam, ako vam dete ima Tik Tok pucajte sebi u oba kolena. Znači da ste fejlovali kao roditelj totalno. Dete vam je ili predator ili žrtva ili oba. Za početak društvene mreže su uvek bile za 18+. Koji će kurac vašem detetu nalog na društvenim mrežama?

U eri informacija dopustiti detetu da luta po tako mračnom mestu je…ajde biću kulturan… idiotski.

No opet ta Korektnost…deca imaju svoja prava. Jeste ali imaju i obaveze, da se malo više bavite time deca bi bila mnogo srećnija. Ali budimo korektni…

Politička Korektnost je izbacila sve te manijake na društvene mreže i televiziju jer jebote i oni imaju svoja prava.

Svako ima pravo da se kreće i da bude kreten.

Poubijaće nas Politička Korektnost i lažna empatija u utopiji u kojoj živimo jer smo isuviše posrani da skinemo ružičaste naočare i sagledamo stvarnost.

Pojačajte Koronu sedam milijardi nas je viška.

Osam Minuta

Osam minuta je potrebno da svetlost Sunca stigne do naše planete.

Osam minuta krećući se brzinom svetlosti…

Brzina svetlosti je u našem slučaju osam minuta. Šalim se naravno, donekle.

Osam minuta živimo u prošlosti. Gledamo gore i vidimo prošlost. Znate tu priču. Nema potrebe da zamislite želju kad vidite zvezdu padalicu jer naravno, gledate u prošlost. Ta zvezda padalica je već roknula. Ugasila se kao i vaša prebitna zamišljena želja. Puf…

Osam minuta brzine svetlosti. Jebo ja tu svetlost, baš i nije tako brza. Jedan, dva, tri, cetiri, pet, šest, sedam…i tako do 480. Too fucking long.

U sadašnjem trenutku posmatraš prošlost. Kolač u tiganju, nemoguće…Šta to govori o sadašnjem trenutku? Sadašnji trenutak ne postoji jer sve zavisi iz kog ugla posmatraš. Sadašnji trenutak se možda dogodio pre osam minuta.

Ne znam koliko me pratite i da li shvatate poentu…Nema veze ako ne shvatate, dajte sebi osam minuta da je pogledate iz budućnosti.

Možda vam bude malo kasnije…hoću reći jasnije.

Savet

Savet pih…Nije zapravo savet, više je opis u pitanju.
To poređenje mi se svidelo i dalo mi još više elana za ponovno pisanje, ovde u sajber kutku tog nekog izmišljenog svemira.
Vozio sam se juče(da ne kažem šetao), ovim našim novosadskim ulicama oko centra grada.
Biram često tuda da se vozam, jer sve više volim beton pa makar i ovaj naš potpuno uzjeban, nego što volim ljude.
Tu u kvartu uglavnom sretnem komšije, oni me ne zapitkuju previše, osim onog formalnog.
Kako sam, šta ima novo…Ona pitanja na koje malo ko i sluša uopšte odgovor.
Baš su lepi ovi oktobarski dani u kojima se tri od četiri godišnjih doba smene, eto tako.
Kapiram čisto sprdnje radi.
Tu negde blizu mog stana sretoh meni jako dragu osobu.
Nisam ga sretao poslednjih nedelja, pa se baš obradovah.
Reče mi da je u frci, ide na neko snimanje. Usput mu rekoh, da mi je otac umro.
Baš se neprijatno iznenadio.
Jebeš ga, kao i većina nas trudi se da ne čita novine. Barem ne ove naše…Ako se mogu više tako i nazvati. Sad da li sam mislio novinama ili našim, to je već na vama da procenite.
Pita me u jednom trenutku, pišem li.
Pa rekoh, nisam pisao dve godine ali počeh od skoro.
Nisam imao inspiracije previše, a pisanjem da bih pisao i ostao u nekoj žiži interesovanja…šta znam, nije to moj stil.

Znaš mi koji pišemo, za nas je to pisanje ko kad dobiješ boginje…Dobro je da izađe napolje.”

Zapravo to su oni moji demoni koji me teraju da pišem, jer ako bi sve ovo ostalo unutar mene. Ne bi bilo dobro. Moji a verujem i svačiji demoni kad preliju iz glave, ostavljaju pustoš za sobom.
Volim da inspirišem ljude, a volim i da sretnem ljude koji mene inspirišu.

Što bi dotični Gospodin kog sam sreo, rekao:

“Sve ređe srećem ljude iz mog plemena, zamiču oni u koloni s one strane vremena.”

Joker A Nije Nole (neću spojlovati bez brige)

Pogledah pre par dana pretpremijeru filma Džoker.
Iz mog ne tako skromnog ugla, film je remek-delo.
Pre svega film odlično prikazuje problematiku nečega što mi je veoma blisko, a opet nečega što je svakako univerzalno prepoznatljiva tematika.
Nasilje u porodici, vršnjačko nasilje i mentalne bolesti.
Zapravo govori o svoj  mračnoj destrukciji i autodestrukciji, koju ona u kombinaciji sa nerazumevanjem okoline, ona nose.
Neću spojlovati, ne brinite.
Razlog zašto ovo pišem, zapravo i nije sam film toliko, koliko reakcije ne malog dela američke publike koja ga je gledala u biskopima.
O tome više, za one koji pričaju engleski ovde.

Ljudi su napuštali bioskopsku salu jer im je film o možda najpoznatijem negativcu, bio suviše mračan, nasilan?
Amerikance je posebno pogodilo to što se film prikazuje baš u trenutku, kad su svakojake strahote zavladale u njihovoj zemlji.
Ako pratite vesti, znate i sami da se ništa specijalno nije desilo u Americi.
Govorimo o ogromnoj zemlji gde su teška dela kao što su masovna ubistva, nažalost stvar svakodnevnice.
To je ono što kao i u Srbiji puni novinske stupce, ono što diže tiraž i gledanost.
To je još jedna univerzalna stvar, ljudska sklonost ka vojearizmu.
Otuda tolika pomama i za raznim rijaliti programima.
Ljude jednostavno loži seks, krv i drama.
To je uvek najbolji kontent. To je nešto što prodaje bukvalno sve, od igrica preko filmova i knjiga, do uložaka.
Kao da me je neko ubo iglom u oko sam se osećao dok sam čitao o toj “šokiranosti” američke publike.
Nisam Rusofil, to ste već skontali, a nisam ni Amerofil ali čemu to foliranje?
Zemlja koja je nastala na, pa ne postoji blaža reč od genocida 120 miliona starosedelaca Amerike.
Zemlja koja ima visoku stopu krvnih delikta.
Zemlja koja je započela toliko ratova krajem prošlog i početkom ovog veka.
To su činjenice.
Čisto licemerje pomešano sa novim talasom lažne političke korektnosti.
Politička korektnost se pretvorila u lov na veštice i veoma perfidan način da se uspostavi cenzura u medijima.
Potpuno obesmišljena, na nivou YouTube trendinga.
Ta cela frka oko Džokera podseća, barem mene pomalo na onu priču o Pablu Eskobaru.
Koliko god ga romantizovali, na kraju dana on je bio nemilosrdni diler droge.
Ništa više od toga.
Diler droge, kojem je jedna od najbitnijih želja bila ta, da njegova deca ne krenu njegovim stopama.
Da ne žive u sistemu koji je on dobrim delom ne koristio, nego i kreirao.
Nek se jebu druga deca, samo moja da ne izađu na ulicu.
Potpuni nedostatak empatije i uopšte društvene osvešćenosti.
Nešto kao Srbija, danas.
Svi se lože na Eskobara, ali na internetu sve borci za ljudska prava.
Teško spojive dve priče.
Skoro kao Robin Hud.

Poenta ove moje priče je, nemojte biti licemerni.
To je baš sranje. Ok svakom od nas se desi ali barem nemojte na tako bitnim stvarima biti licemeri.
Još jedna stvar, pogledajte film Joker i potrudite se da ga razumete i preslikate na svoje okruženje.
Previše ljudi oko vas se spolja smeje, a iznutra vrišti tama i čeka da izleti napolje svom svojom silinom.
Demoni, duhovi, veštice nisu ispod kreveta, nalaze se u našim glavama.
Čekaju…

Jesen je

Šta da vam kažem, dugo nisam pisao.

Možda i predugo ali jednostavno nisam imao inspiracije.
Pomalo ni volje za pisanjem.
Svašta se izdešavalo u međuvremenu.
Porodičnu firmu smo zatvorili posle tri decenije, jer pored ovih velikih igrača mi obični nemamo šta da tražimo.
Postao sam penzioner pre nešto vremena, sa penzijom dovoljno velikom da mi se ne isplati ni da prosim.
Preskup sport je biti invalid u ovom spartanskom društvu.

Najteži udarac je bio taj koji je svima oko mene život sasuo mučki, s leđa.
Otac mi je umro poslednjeg dana jula…

Ponovo se potvrdilo ono što tvrdim godinama, ne kaže se za džabe da umetnost dolazi iz bola.
Ponovo pišem da bih svoje demone otpustio negde u atmosferu.
Pišem da ih barem na trenutak umirim, znam da ih uspavati neću nikad.

Još malo ćemo se družiti na ovom putovanju, još imam šta da kažem a vreme znate i sami, vreme ne postoji.

I ne zaboravite, ja na sledećoj stanici izlazim.

 

Znaš ja sam baš divna i tolerantna osoba ALI

Znate te ljude?
Oni su skroz osvešćeni, oni su filantropi, oni su oličenje tolerancije ALI!
“Jao divno vam je detence ALI zašto kačite njegove slike ima idiota…”
“Jao baš mi je žao zbog vaše tragedije ALI zašto o tome pišete na Fejsbuku i Tviteru, znate ne žali se tako…”
“Jao kako vam je lepa kuća ALI odakle vam pare za nju…”
“Jao ja sve tolerišem ALI radite to u svoja četiri zida…”

Ok, da se razumemo…
Tolerancija ne ide uz ALI.
Nemojte se licemerno prodavati za nešto, što očigledno niste.
Ko ste vi da određujete nekome šta će da radi u svoja dva, četiri, šest, osam…NA KURCU VAS NOSAM, zidova i da li će to uopšte tamo da radi?
Druga stvar, lični profili su nečiji lični stav.
Samim tim to su njegova 4 zida.
Sajber zida ali i dalje zida.
Odakle vam ideja da imate prava da nekome serete za nešto?
Jebote šta je ovde ljudi koje su donele rode, koji žive asketski.
Pa jebote ISUS do ISUSA i svi imaju lavlje srce.

Moram priznati da ste jako sjebani i kapiram svesni toga.
Kapiram terapija skupa, nestašica lekova, nemanje muda za suočavanje sa svojim sranjima i frustacijama ALI olabavite malo.

Često se desi da ljude sjebu ti šljašteći statusi i klipovi, pa zalutaju u mračnu šumu gde živi Veliki Zli Vuk, koji vam se lako može najebati majke ako ga načepite.

A onda odjednom od poludele rulje sa bakljama u rukama, spremne da zapale veliku vatru lomače pod nečijim nogama, pretvorite se u Kalimera koji viče, kako je sve to nepravda.

Ajde kas…Velika je šuma, mračna i duboka.
ALI…

OTVORENO PISMO

Otvoreno pismo jer ga je neko već pročitao.
Sprdam se, otvoreno pismo jer ne možeš čitati zatvoreno pismo.
Otvoreno pismo jer je fejs tu fejs za amatere i pičke.
Otvoreno pismo svakodnevno jer mašite poentu.
Otvoreno pismo jer vam time mažu oči.
Otvoreno pismo jer ih boli kurac za to što gladujete, pa se sprdaju sa vama šatro napadajući jedni druge.
Otvoreno pismo jer je to totalno sad IN a naša zemlja prati sve bitne trendove.
Sprdam se opet, to je najveći hit kod nas.
Otvoreno pismo je popularnije od Mudrolija, Gospodara Pršljenova, Kajmak Delije, SenTropea i cele Instagram ekipe zajedno!
Otvoreno pismo da njime ladite jaja dok smišljate kako da se obesite, jer nemate čime niti da hranite niti da lečite decu.
Otvoreno pismo da ga zimi koristite za potpalu.
Otvoreno pismo jer ste paljevinice male.
Otvoreno pismo jer kako bi se drugačije čuo žalosni vapaj ubica i moralnih patuljaka.
Otvoreno pismo jer ko vas jebe kad za bolje i niste.
Otvoreno pismo da njime pokušate da obrišete govnjivo dupe jer je toalet papir skup.
Sprdam se ponovo, nije skup nego ste siromašni.

Eto vam i od mene otvoreno pismo.
Podelite ga sa porodicom i prijateljima.
Profesionalni Nemači Pojma i Pušači Kurca.

Internet Gurui i ostala deprimirajuća sranja

Zašto se ova priča zove Internet Gurui i ostala deprimirajuća sranja?
Pa iz prostog razloga zato što ću napisati jednu priču iz ugla nekoga ko je poznat u sajber svemiru, a ta priča će biti primenjiva na sve ostale sfere vašeg ćivota.
Prvo da jednu stvar.
Piše se i “PRIMENJLJIVO I PRIMENJIVO”.
Zajebite me marketinških internet gurua i njihovi besplatnih saveta.
Slabo ko od njih će vam dati zaista vredan savet, besplatno.
Tako da ne palite se.
Kao što vam preko Fejsbuka niko neće pokloniti Iphone.
Kao što nije vaš porno film izašao na Fejsbuku, ne klikćite na jebeni virus!
Znam toplo je jako, znam nestašica je lekova ali sve to i dalje nije opravdanje da se ponašate kao Merkati na Koksu.
Sve što je isuviše lako, uglavnom je dildo in d pedu.
A kažu mi da ni to nije baš lako.
Ne znam, verujem na reč.
Nema leba bez pogače, niti vizije bez bunike.
Može nekad i to da se desi, ali to je više anomalija.
Izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Šansa da vas udari grom je 1 prema 960.000, o da!
Šansa da dobijete nešto zaista finansijski vredno putem šerovanja…
Šta da vam kažem, ako živite na Balkanu ta šansa se znatno smanjuje i manja je od šanse da vas dva puta pične grom.
Samo da napomenem, šanse da vas dva puta u životu udari grom je 1 prema 9.000.000.
Nadam se da znate koji je ovo broj.

LAKO DO ZARADE

LAKO DO USPEHA

LAKO DO ŽENE VAŠEG ŽIVOTA

LAKO DO MUŠKARCA SA DEBELIM NOVČANIKOM I OGROMNOM KITOM

Zašto se ložite?

Evo blogujem već drugu, treću godinu aktivno ali para od toga nema.
Čitan sam, nije da nisam. Izlazim često po novinama i portalima ali para od toga i dalje nema.

Instagram profil mi je extra posećen ali od toga nekakvih ozbiljnih finansija i dalje nema.

I šta sada?

Rekli su mi da ostavim svoj PayPal račun na blogu jer “Uvek će se naći neko da baci koju kinticu”…Pa zapravo ne baš.

Dao sam više ne znam ni ja koliko intervjua, emisije o meni, dokumentarni filmovi o meni ali para i dalje nema!?

Klinci traže autograme od mene na ulici ali para i dalje nema.

OH BOŽE GDE GREŠIM!? JA TREBA DA SE BAVIM NEČIM DRUGIM!

Da, to obično tako ide ali, ipak ne.

Ne pada ništa sa neba. Nemojte se zakucavati o prvu prepreku na koju naletite!
Gledajte da svaki dan istražujete i pokušate neki nov pristup, gledajte da ispratite trendove koji vas toliko nerviraju.
Ne kažem da treba da slepo pratite krdo ali ako hoćete nešto da uradite, morate jednostavno održavati neki korak sa aktuelnim stvarima!

Pre svega oslonite se na intuiciju!

Često ljudi ponavljaju takvu grešku ne samo u pisanju, blogovanju, vlogovanju nego i u ugostiteljstvu.
Otvore kafić, kafanu, klub i guraju samo ono što oni preferiraju.
To je odlična fora da propadnete.
Morate znati da prepoznate trenutak, kad šta da plasirate.

Ne kažem, dobro je hvatati fore poznatih ali ne one fore koje vam oni preporučuju u svojim tutorijalima, nego one koje zaista ti ljudi i primenjuju.

Više posmatrajte šta rade uspešni, nego šta pričaju.
Svako ima svoje parče neba ali isto tako, svako ima i izvesnu dozu sujete i neće vam dati na tacni način kako da im postanete konkurencija.

Desiće se mnogima da ulože dosta vremena i truda i da zaista ne postignu, baš ništa.
Sranje je znam ali generalno je SVE SRANJE ZAUVEK.

Nemojte odustajati ako niste iscrpeli sve mogućnosti.
Ako jasno definišete koji vam je cilj i na šta ste spremni da taj cilj i ostvarite, koliko su vam visoki ulozi, onda je daleko lakše da se u hodu transformišete i ponekad uradite nešto što vam i nije po volji, ako će to doneti uspeh.

Jeste lepe su one šarene laže, “Radite ono što volite i bićete uspešni”.
Taj savet npr. to je go kurac.
Kao i onaj “uvek budi ono što jesi”.  Nije uvek niti vreme, niti mesto za to.

Svi veliki ljudi su ostavili iza sebe neke odlične savete.
Samo vam nisu rekli bitne stvari.

Bez energije i pre svega vizije, sve je to kurac od ovce.
Ako to nemate, e onda jebeš ga, bavite se nekim drugim stvarima, poslovima.
Ako ne možete ni to da uradite, e pa onda se dalje nemojte ni truditi jer nećete uspeti.
Uspeh vam je onda na nivou statističke greške jer, zaista ne možemo svi biti uspešni.
To je činjenica.
Nije se svako rodio, da uspe.
Neko mora biti i gubitnik.

Šta misliš, šta si ti?

P.S.
Bacite oko

Divno prošlo vreme

Šta ova današnja deca imaju?

Kompjutere, društvene mreže, video igrice, tu neku nekvalitetnu muziku i nasilne filmove.

Mi smo imali Branka Kockicu i Opstanak.

Nismo imali mobilne telefone, konzole za igranje, nismo imali skupe patike, telefone, kačkete o raznoraznim gedžetima i da ne pričam.

Igrali smo se po ulici, u prašini i blatu.

Bili smo bezbrižni i imali smo detinjstvo kojem smo se radovali.

Imali smo carstvo u kome caruje drugarstvo. Imali smo kuće od čokolade…

Ne serite bre više, nismo imali ništa, nismo znali za bolje jer su nam mozgove isprali na nimalo manje jeziv način od ovoga kako se to danas radi.

Nismo imali ništa i nismo bili svesni svoje gluposti.

Zato je malo ko i sposoban da se danas snađe u stvarnom svetu.

Glupi, siromašni i izmanipulisani.

Zajebite me romantizovanja činjenica.